Predrag Voštinić je napadnut na biciklu u nesavjesnoj vožnji vozača automobila. „Lokalni front“ vjeruje da nije riječ o slučajnoj nesreći.
Predrag Voštinić je aktivista „Lokalnog fronta“ iz Kraljeva, udruženja koje se bori za očuvanje dostojanstva u bavljenju politikom. Tokom ratnih devedesetih bio je dopisnik Radija B92.
Nedavno je napadnut na biciklu u nesavjesnoj vožnji vozača automobila. „Lokalni front“ vjeruje da nije riječ o slučajnoj nesreći.
U razgovoru za BUKA magazin Voštinić govori o samom napadu ali u kaže da participativna demokratija prevashodno ima problem na lokalnom nivou, gdje je zagarantovana autonomija lokalnih samouprava uništena činjenicom da su lokalne samouprave postale samo ispostave glavnogradskih partija i centara ekonomskih i političkih moći.
„Tamo gde postoji nepodeljena želja da se suprotstavi ovako halapljivoj vlasti kao centru zla onda će se sve drugo staviti po strani. Gde god prepoznate kalkulativnost, preteranu osetljivost i zapušavanje nosa, međusobne surevnjivosti i rasprave, shvatićete zapravo da nekima nije samo do javnog interesa“ – kaže Voštinić.
Možete li reći kako je došlo do napada na Vas?
Uobičajena rekreaciona vožnja biciklom se pretvorila u nešto što stvarno retko viđam u putu, ali nije baš da nikada nisam video. Neko je bio besan u saobraćaju, agresivno je vozio, pokušao je da me u jednom trenutku gurne u krajnju desnu stranu u putu što je bilo skroz nemoguće. Nisam mogao da izađem s puta jer sam imao ogradu sa strane. Mislio sam da je početnik za volanom, da zbog toga ne može da me zaobiđe. Međutim, posle insistiranja i agresivnog ležanja na svireni posle pola minute shvatio sam da ipak nije neki početnik nego baš neko agresivan u saobraćaju, nasilan. U nekom trenutku me je obišao, pa je usporio, pa je naišao drugi auto koji je usporio čim me je pretekao. Iz njega se pojavio, glavom proviriši kroz prozor, neki momak koji mi je dobacivao. Ne bih mogao da tvrdim šta, jer nisam bio u prilici da ga čujem zato što sam na biciklu. On je produžio. Pratio sam ga pogledom još neko vreme i mislio da je to samo nešto što ih je iznerviralo u saobraćaju.
Onda sam video da na kružnom toku ispred nas prave puni krug vraćajući se ka meni. Shvatio sam da je najbolje da se zaustavim na prvom proširenju i da pređem na stranu gde je parking jednog tržnog centra, gde su kamere i ljudi, da ne budem tako ranjiv na biciklu ako dođe do nekog fizičkog napada. Pokušao sam da to brzo uradim, ali bila je gusta magistrala pa sam sporije uradio to što sam planirao. Kada sam dovršavao nameru da pređem na drugu stranu i da se sklonim sa puta, oni su baš požurili sa kružnog toka. Dodavši gas, sustigli su me i oborili s bicikla. Nije bilo reči o tome da su usporavali, pokušali da me izbegnu, da su kočili dugo ili da me nisu videli jer je sve osvetljeno. To navodi na zaključak da su to uradili namerno. Ako namera postoji, a po mom subjektivnom uverenju bila je potpuno nesumnjiva, ostaje pitanje da se utvrdi motiv nažalost.
Tužiteljka se zasada nije odlučila za tu kvalifikaciju nego za teško delo protiv bezbednosti u saobraćaju. To ne mogu da potvrdim jer nisam dobio napismeno, ali pokušavaju da tretiraju sve kao saobraćajnu nezgodu a ne kao ugrožavanje moje bezbednosti, što može da bude predmet neke nove istrage i verovatno će i biti.
Ceo tekst pročitajte na sajtu 6yka.com