„Imam utisak da bismo tim ljudima morali da kažemo, bez ikakvih pretnji i ljutnje: “Naravno da nije zbog sendviča, i naravno da ima i takvih i svima nam ih je žao. Ali ti ne ideš zbog toga, ali razmisli onda zbog čega – da su hteli da tebe ili nekog tvog zaposle za stalno ili da su smeli da te otpuste, pa već bi to učinili, ali tad ne bi mogli više da te ucenjuju. Jedino ovako imaju koristi od tebe. Oni se koriste jedinim što imaju – silom vlasti, to su obični nasilnici. A na vlasti svakako ne mogu biti doveka. I pazi ovo, izgleda da ti određuješ do kada je to. Jer bez tebe oni su gomila nesposobnih nasilnika. Nije tačno da je svejedno jedan manje-više na skupu, naprotiv, baš to jedno može biti prva domina ili poslednja šansa za njih takve. I nije tačno da su svi drugi isto i da bi svi drugi tako vladali, to podmeću samo ti takvi nesposobni. Oni koriste tebe i svoju poziciju na vlasti, a ne ti poznanstvo s njima, očigledno. Oni pričaju da ti ovo radiš iz ljubavi prema stranci i predsedniku, razumeš? Da, takođe nije tačno ni da je to samo tvoja stvar i muka, mnogima možeš da pomogneš odbijanjem da budeš u njihovom vlasništvu i da bespogovorno slušaš. Oni ionako nemaju odogovor na to, osim neke pretnje, ali veruj mi, samo pretnje. Mnogo je više nas koji bismo te branili nego onih koji ti prete. Ili stvarno misliš da su oni dobri ljudi koji se ne bore za vlast nego za opšte dobro? Naravno da niko nije toliko blesav, zbog toga ti ovo i govorim. Uostalom, ionako ni njima više sve ovo nema smisla. Vidiš dokle nas je sve to dovelo, ne može tako još dugo. Ostaće samo sramota, i to na tebi, oni da su mogli da je osete ne bi se ovako ponašali ni prema kome… Jeste, na tebi je stvarno, možda je baš jedna osoba dovoljna, pa da im se cela piramida nasilja sruči.”
Ceo tekst pročitajte na Nova.rs
